Zaštita prava na suđenje u razumnom roku
Od 1.1.2016. godine primenjuje se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Po tom zakonu građani, koji imaju svojstvo stranke u sudskom postupku, mogu da podnesu prigovor predsedniku suda ukoliko smatraju da im je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno.
Zakon ne precizira razumni rok, ali predviđa merila na osnovu kojih će se vršiti procena u odnosu na svaki pojedinačni prigovor. U pitanju su sledeća merila:
· složenost postupka i ponašanje stranaka
· poštovanje pravila o redosledu rešavanja predmeta
· zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izrada odluka
· celokupno trajanje postupka i postupanje suda, tužilaštva ili drugog državnog organa
· priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage i
· značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku
Sa druge strane, zakon precizira da će stranka moći da predsedniku suda, pred kojim se vodi njen postupak, podnese prigovor kad smatra da neki njen sudski postupak ili istraga kod nadležnog tužioca, traje dugo i da traži ubrzanje konkretnog postupka, a predsednik je dužan da o prigovoru odluči u roku od dva meseca.
Ukoliko predsednik suda utvrdi da je prigovor osnovan, naložiće postupajućem sudiji da u roku od 15 dana do najkasnije četiri meseca preduzme procesne radnje, koje će delotvorno ubrzati postupak.
Oni koji su već podneli tužbu na osnovu odredbe člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", broj 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon), nastaviće postupak po tom zakonu.
Ustavni sud Srbije ostaje nadležan da odlučuje po ustavnim žalbama, koje se tiču sudskih postupaka koji su okončani.
Građani koji su Evropskom sudu za ljudska prava koji su podneli predstavku zbog kršenja tog prava, a o kojoj još nije odlučeno, imaće zakonsku mogućnost da do kraja juna 2016. godine podnesu Državnom pravobranilaštvu predlog za poravnanje u novčanom iznosu ili da u roku od godinu dana podnesu tužbu sudu protiv države za naknadu štete.
Sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, po odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mogu da traže sve stranke u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak i vanparnični postupak, osim javnog tužioca. Privatni tužilac, oštećeni i oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku to pravo imaju samo ako su istakli imovinskopravni zahtev.
Ako je do povrede prava došlo u toku istrage, za koju je odgovoran javni tužilac, predsednik suda će svoje rešenje, kojim je utvrđena povreda prava, dostaviti neposredno višem tužiocu. U tom slučaju viši tužilac je dužan da, u roku od osam dana, naloži postupajućem tužiocu da preduzme procesne radnje radi ubrzanja postupka.
Ako predsednik suda ne odluči po prigovoru u roku od dva meseca, ili ako odbije prigovor, stranka će imati pravo da podnese žalbu o kojoj će odlučivati predsednik neposredno višeg suda.
Stranka ima pravo da podnese novi prigovor u istom postupku posle isteka četiri meseca od prijema rešenja kojim mu je prvi prigovor odbijen.
Posle pravnosnažnosti rešenja kojim su joj usvojeni prigovor ili žalba, građanin će steći pravo na neku od predviđenih vrsta pravičnog zadovoljenja:
Kod teže povrede prava na suđenje u razumnom roku sud može na zahtev stranke da donese i objavi presudu kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo, kao i da joj dosudi novčano obeštećenje. Presuda se objavljuje u "Službenom glasniku" o trošku suda.
Zakon predviđa da novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku. Iznos novčanog obeštećenja je u visini od 300 evra do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije po predmetu. Pri određivanju visine novčanog obeštećenja, Pravobranilaštvo i sud primeuju merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, pre svega složenost predmeta suđenja ili istrage, postupanje nadležnog državnog organa i stranke tokom postupka i značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem pre nekoliko godina u vidu ustavne žalbe o kojoj je odlučivao Ustavni sud. Međutim, to rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, jer je najviši sud u zemlji postao zatrpan predmetima
